О књизи: 2020 / Немам више наде. Дан након смрти, погледао сам свет око себе, заувек сам напустио своје тело. Моје сећање је постало фрагменте које очајнички покушавам да поново спојим. Моја мајка је права птица певачица која је сањала да изађе из свог скученог кавеза. Очи мог оца увек су пуне туге, а песнице стиснуте од беса. Плавокоси момак по имену Август је зрачак сунца састављен од јарких боја и глупих осмеха. Он је био тај који ми је пружио радосне тренутке који су ми осветлили мрачне дане. Не сећам се зашто сам урадио најстрашнију ствар у свом животу и напустио ове људе. Али сам одлучан да сазнам истину.